Njihova
velicina je impresivna. Podsecaju na mososaura, veliko bice koje
je zivelo u morima jos u vreme dinosaurusa, sa oklopljenim
telima i ustima punim zuba. Po velicini, aligator stuke prelaze
sve ostale severnoamericke ribe osim bele jesetre. Jos 1931 god.
u Arkansasu je ulovljena aligator stuka teska 356 paunda (162
kg.) dugacka preko 8 fita (2.4m.) za koju postoji fotografija.
Druga dokumentovana stuka od 9 fita (2.7m.) koja je takodje
dokumentovana je ulovljena u Lujzijani.
Zvanican
rekord aligator stuke na stap i masinicu je ulovljen u Rio
Grande reci, drzava Texas i teska je 279 paunda (127kg.).
To su
aligator stuke, monstrumi i po pojavi i po tezini.
Kao i
mnogo drugih vrsta i aligator stuke su na ivici istrebljenja i
ako zastita ne stupi na snagu uskoro i ove ribe ce ubrzo nestati.
Unistavanje ovih riba traje vise od 100 godina. Prekrajanje
tokova reka i izrada kanala i brana je u potpunosti unistila
prirodno staniste aligator stuka. Povrh toga na hiljade ovih
riba je izlovljeno od strane komercijalnih ribolovaca i lovaca
lukom i strelom.
Nedostatak znanja i informacija o ovoj ribi je jos jedna velika
ironija sa obzirom da se radi o drugoj po velicini ribi na celom
kontinentu.
Ribolovci stapom i masinicom postaju svesni ovih velikih riba
tokom tridesetih godina ovog veka. Jedan od prvih je dr. Drenen
iz Arkansasa koji kaze u sportskom magazinu "Spot"
1941 god.:
"
Prvo smo koristili obican najlon i jednokrake udice , ali smo
ubrzo postali svesni da najlon puca pod tezinom ovih riba pa smo
poceli koristiti pribor za morski ribolov".
Drenen
je poceo koristiti 90 paunda test najlon, sajlicu od zice za
klavir i trokrake udice broj 8/0.
John Fox
je bio vodic u lovu na ove ribe:
'Prijatelj
mi je reko o lovu na aligator stuke. Jednom sam otisao sa njime
i momentalno se poceo baviti ovim ribolovom, bilo je to nesto
najuzbudljivije sto sam video".
Fox i
njegovi partneri su pecali sa specijalnim plovkom napravljenim
od metalne konzerve za ulje. Najlon sa konzervom je prikacen za
krug na kome je bilo olovo, udica, zakacaljka, sajla od zice i
trokraka udica.
"Saran ili glava od bizona je sluzila kao mamac na udici.
Kada bi ugledali aligator stuku, Fox bi postavio 20-tak ovih
pripremljenih predveza preko reke. Kada bi videli jednu od
konzervi kako se krece niz reku, zgrabili bi predvez sa
konzervom i prikacili na glavni najlon na stapu sa masinicom.
Namotali bi najlon dok ne prodje cvor na predvezu i zakocili
masinicu cim aligator krene uzvodno. Cim se najlon zategne
udarili bi jaku kontru i riba bi iskocila iz vode preko dva
metra u vis. Po nekada bi ulovili i po 12 aligator stuka za
jedan dan, sve preko 50 kg. Najveca koju sam ulovio je bila
teska preko 100kg."
"Tokom
50-tih godina ljudi iz svih krajeva Amerika su dolazili da ih
love. Hvatali smo ih kao da necemo docekati sutrasniji dan. Kada
bi jednu ubacili u camac, jednostavno bismo je ubili iz pistolja
i bacili nazad u vodu pusteci je da potone na dno. Mislili smo
da cinimo dobro delo unistavajuci ove ribe a u stvari cinili smo
veoma losu stvar. Ribolov je poceo da slabi krajem 50-tih godina,
i ja se visem nisam osecao tako dobro vodeci ljude u lov na ove
ribe. Napokon 1959god. morao sam da prekinem voditi ljude u lov
na ove ribe.
Pocistili smo reke. Aligator stuke su nestale."
Pocetkom
60-tih, aligator stuke su bile nestale iz mnogih reka.
Od tada
pa do danas nije mnogo uradjeno da se kolicina ovih riba u
rekama poveca. Populacija aligator stuka i dalje opada drasticno.
Arkansas ministarstvo za ribolov ja ustanovilo 1999 god.
komisiju sa zadatkom da ustanovi status ovih riba u drzavi. Tim
je pronasao tek par ovih riba i to ulovljenih od strane
komercijalnih ribolovaca.
Ministarstvo iz Alabame je zapocelo istrazivanje starosti i
brzinu rasta aligator stuka. Zakljuceno je da se populacija ribe
drasticno smanjila zahvaljujuci godinama masovnog komercijalnog
i sportskog izlovljavanja. Tek 1992god. donosi se limit od dve
ulovljene ribe sto je bio kraj komercijalnog izlovljavanja ovih
riba. Iako se razlog pada populacije zvanicno jos ne zna, veruje
se da je neograniceno izlovljavanje razlog za to.
Oklahoma
ribolovci su poceli da postavljaju plocice sa brojevima na
peraja i prate brojnost ovih riba, pomazuci na taj nacin
ministarstvu koje cak i hormonskim inekcijama pokusava da
stimulise mrest aligator stuka. Takodje se na ribe kace i radio-odasiljaci
da bi se uz pomoc njih pratilo kretanje riba. Na ovaj nacin bi
se mogle skupiti dragocene informacije o kretanju, migraciji i
prirodi ovih riba.
Vec je
utvrdjeno da se one hrane malim ribama i da nicime ne uticu na
populaciju ostalih riba u vodi, pa ipak mnogo sportskih
ribolovaca i dalje vrsi pritisak na ministarstva da eliminisu
ove ribe jer su moguca opasnost za regularne riblje vrste.
Cak i
ako su druge ribe u opasnosti, bilo bi glupo unistiti aligatore
u vodama gde ih ionako skoro nema vise.
Ovi
titani, ribe koje su plivale zajedno sa dinosaurisima, su u
velikoj opasnosti u skoro svim vodama gde zive.
Dokle
god ne naucimo vise o njima i nacinu na koji ih mozemo sacuvati,
trebamo razmotriti postupke koji prete opstanku ovih riba.
Trebamo nauciti lekciju iz Arkansasa.
Zamislite kakvo bi uzivanje bilo loviti ove divove kada bismo ih
ponovo mogli razmnoziti. Zamislite kakva bi to tragedija bila
ako bismo nasim ignorisanjem i nerazumevanjem dopustili nestanak
ovih riba.
Na kraju sta biste radije voleli da upecate,
10 paunda pastrmku ili 150 paunda aligator stuku?
