Zavisnost i uticaj hladne vode na prebivaliste stuka je vec sasvim poznato. Mnogi ribolovci koriste ovo znanje o hladnim delovima tople vode za uspesniji ulov stuke. Dzepovi hladne vode privlace velike stuke kao magnet. Sanse su da ako pronadjete neko od ovih mesta, ulov vece stuke je realan, pogotovo u toplim vodama. Manje stuke nemaju toliku zavisnust i teznju za hladnom vodom u odnosu na njihove starije i vece rodjake.

Bilo da je u pitanju reka ili jezero ili rezervoar, uticaj hladne vode na stuku nece se mnogo razlikovati.

U dubolikm jezerima ova zavisnost je manje izrazena sa obzirom da stuka moze naci hladnu vodu bez problema samim spustanjem u dublje slojeve, ali u plitkim jezerima i rekama je sasvim druga prica.

Dzepovi hladne vode privlace stuke najvise u leto, kada je razlika u temperaturi izmedju "dzepa" i okolne vode najveca. Razlika od nekoliko stepeni je sasvim moguca. Ipak i najmanja razlika u temperaturi moze privuci stuke, koje mogu ostati u tim hladnijim delovima i do jeseni kada se temperatura vode izjednaci.

Najbolji dzepovi hladne vode su oni koji se formiraju u zasticenim delovima vode, kao na primer zaliv. Podvodni izvori su najbolji stvaraoci hladnih dzepova u toploj vodi. Neki izvori su veoma mali i jako ih je tesko naci bez meraca temerature vode. U zalivima se kao pokazatelj podvodnog izvora mogu videti mehurici koji se pojavljuju na povrsini vode.

Izvori na obali koji polako cure ka vodi se najlakse pronalaze. Vide se kao mali kanali i obicno se nalazi vise njih na jednom mestu. Ovi izvori cine vodu pokraj obale hladnijom i privlace stuku mnogo vise ako je dublja voda blizu obale.

Brzi potoci koji se ulivaju u vecu vodu takodje cine glavnu vodu hladnijom, ali samo pod uslovom da se potok uliva u zaliv ili u zasticenom delu od glavnog toka. Ako se uliva direktno u glavni tok u vodu koja tece, hladna voda potoka se veoma brzo izmesa sa vodom glavnog toka i razlika u temperaturi se ne zadrzava dugo. Zato su potoci koji se ulivaju u zaliv i zasticen deo reke ili jezera, mnogo bolji. Ako je potok dovoljno veliki, stuke mogu i plivati uzvodno uz potok u potrazi za dubljim delom ili zastitom u obliku oborenog drveca u vodi.

Brzi hladni potoci privlace stuku u veoma plitku vodu. Povrsinske varalice , zajedno sa leptiricama i plitkoronecim voblerima su odlican izbor.

Vetar takodje ima veliki uticaj na temperaturu vode. Kada je voda mirna, i najmanji dzep hladne vode moze privuci stuku, ali jak vetar totalno izmesa vodu, eliminisuci i najmanje dzepove hladne vode pri dnu. Vetar takodje ima veilikog uticaja na prebivaliste stuke tokom leta u velikim jezerima, cak i ako nema potoka i izvora u jezeru. Vetar koji duva sa obale ka vodi, hladi vodu, dok je vetar koji duva sa vode ka obali greje.

Vetar sa obale gura toplu vodu od obale pri cemu je hladna voda iz dubine zamenjuje pored obale. Temperatura pored obale moze pasti i za nekoliko stepeni, dovoljno da privuce stuke u travu i blize obali gde je pre voda bila previse topla za stuku.

Dzepovi hladne vode na dubini od jednog i po metra do dva metra su najbolji. Delovi hladne vode u plicaku takodje mogu privlaciti stuku jer ona ponekad pliva i u plicake od pola metra ako ima izvora u tom plicaku.

Ipak ova mesta u plicaku ne zadrzavaju stuku preko celog dana zbog jakog sunca u podne, koji tera stuku da se povuce u dublju vodu.

Podvodni izvori na dnu kreiraju sloj hladne vode, zato sto je hladna voda teza od tople vode. Keder i jig su najbolji, ali moraju uvek biti blizu samog dna.

Hladni dzepovi se nalaze leti najbolje uz pomoc meraca temperature, ali je mnogo lakse traziti ih zimi kada se voda smrzne. Deo vode pored obale koji nije zaledjen kao ostala voda najverovatnije sadrzi podvodne izvore. Zapamtite ova mesta mesta i vratite se na njih u leto. Podvodni izvor ima istu temperaturu tokom cele godine pa je u leto hladniji nego voda u koju izvire, dok je u zimu izvorska voda toplija.