Koliko ste spremni da platite za jedan stap i masinicu?

      Sve vise i vise ribolovaca trazi izdrzljivost i dugotrajnost pribora izdvajajuci veliki novac za kvalitet.

      Koliko kosta najskuplji stap i masinica za smudja?

      Sada vec preko 1.000 US$, za serijski pribor, onaj rucno radjeni po narudzbi prelazi nekoliko hiljada dolara.To su ipak stvari za ljude sa dubljim dzepom, vecina nas ostalih se odlucuje za sredinu do najskupljih stvari,a ipak dalje od jeftinih i kratkotrajnih stvari. Vecina proizvodjaca pribora kaze da im se najskuplji proizvodi sve brze i brze prodaju. Na to oni odgovaraju sa boljim i dugotrajnijim proizvodima.

      Do pre dvadesetak godina americki pribor za ribolov se kretao u sasvim suprotnom pravcu. Ribolovci na smudja koji su trazili najbolji pribor su ostavljani slomljenih srca i slomljenih stapova u rukama, zahvaljujuci masovnoj produkciji i ratu za obaranje cena medju proizvodjacima pribora.Pogotovu u 80-tim godinama kada je jeftin pribor svakog proizvodjaca sa sigurnoscu bio ukljucen u prodaju po velikim americkim robnim kucama koje su kontrolisale market i diktirale izbor pribora.Za vecinu proizvodjaca pribora za ribolov, objavljivanje njihovih proizvoda u katalozima ovih robnih kuca sa sigurnoscu je znacilo i ostanak u poslu.

      U isto to vreme tokom 80-tih godina, Amerika je postala opsednuta smudjem i pogotovu tehnikama za ribolov na smudja kao dziging na primer. Za pojavu ovog interesovanja je najvise "krivo" obilje novih informacija. Ali znanje o dzigovima i nove tehnike za smudja su daleko premasile prosecan kvalitet pribora za smudja.Ribolovci su bili zrtve jedne dobro planirane ekonomske strategije koje nije vazila samo za ribolovacki pribor, vec i za automobile, kucne aparate i sve ostalo sto se prodavalo.Cilj je bio jednostavan. Ako nije dugotrajno kupicete deset za svoga zivota umesto samo jednog. Ribolovci su mislili da masinica za pecanje nece nikada postati dugotrajnija od onih jednokratnih plasticnih upaljaca koji se posle praznjenja bacaju.

      Ali ipak stvari su pocele da se polako menjaju. Stapovi za smudja postaju laksi, bolji, jeftiniji i pristupacniji. Dok masinice nisu ni malo pratille ovaj napredak stapova. One dugotrajne i izdrzljive stare Abu Cardinal, Shakespeare, Mitchell, Penn i ostale iz 1960-tih godina cija cena danas prelazi preko 500 US$ na trzistu, su napravljene od celika, bakra i drugih teskih metala. Izdrzljivost je patila dok su proizvodjaci eksperimentisali sa aluminijumom, plastikom i grafitom pokusavajuci da nadju balans prema novim i laksim grafitnim stapovima.

      Pored toga masinice su patile podjednako od rata za niske cene povodjene masovnom produkcijom. Proizvodjaci su skoro primoravani da proizvode masinice koje su po ceni morale da jeftinije nego konkurencija, a ne da proizvode masinice koje ce upecati ribu i udovoljiti prohtevima ribolovaca.Cinjenica je da proizvodjaci nisu ni sami pravili mnogo novca za sebe na ovaj nacin.

      Na neki nacin ribolovci su i sami krivi za to. Pogotovu oni koji su u potrazi za novom masinicom prolazili pored malih prodavnica pribora na putu do velikih robnih kuca. Male prodavnice su znale sta je kvalitet i mogle su pomoci kupcima sa savetima pri kupovini. Ali kupci novih masinica su mogli ustedeti i 5 % u velikim robnim kucama na novoj masinici ili stapu. Zato su se mnoge male prodavnice i zatvarale u nedostatku kupaca.Ipak, male prodavnice su se vratile na market i prodaju najbolji pribor, daju odlicne i preko potrebne savete i popunjavaju ponudu na trzistu pa samim tim i proizvodjaci prave profit na necemu sto je dugotrajno.

      Danas, masinice su usle u doba aluminijuma koji je snazniji i dugotrajniji nego celik. Laki materijali kao titanijum, cink i grafit se koriste sa uspehom i preciznoscu. Lake i izdrzljive masinice su trazene.Kvalitet se vratio na market i to ne samo za ribolovce sa dubokim dzepom, vec i za one skromnije ribolovce.

      Niske cene i masovna produkcija duguju to i bass ribolovu u to vreme, jer je ribolov na bassa u kasnim 70-tim i pocetkom 80-tih bio u velikom usponu. Kada su velike robne kuce zamenile male prodavnice kao mesto za kupovinu pribora, taj pribor je mnogo vise bio namenjen bas ribolovcima ostavivsi ribolovce na smudja u senci. Masovna produkcija je totalno istisnula specijalan pribor.

      Masinice su bile jako velike i teske i samim time neadekvatne za ribolovce na smudja kojima je potreban lak i nadasve osetljiv pribor, pogotovu za dziga.

      Dzig je bio i ostao fokus ribolova na smudja. Tacno je da se vecinom vise i brze ulovi smudj na voblera ili nekom drugom tehnikom, ali dzig je i dalje mnogo uzbudljiviji i prefinjeniji.Dzig ribolov na smudja je kao musicarenje suvim musicama. Pravi musicari znaju da bi varalica vec bila u vodi dok oni jos uvek zamahuju musicarskim stapom i znaju da bi vec verovatno imali pastrmku na istoj varalici, ali pravi musicari izaberu suvu musicu i pored sigurnijeg ulova varalicom. Stvar je u mnogo kvalitatnijem izboru kako provesti vreme u ribolovu.

      Ribolovac na smudja ne treba gomilu stapova i masinica, ali treba mali i pazljivo odabran arsenal preciznih stapova i masinica. Prozivodnja jeftinih i losih masinica ce se i dalje nastaviti , ali ne treba zbog toga da ispastaju ribolovci koji zele kvalitetan pribor.Kako uveriti sebe (i objasniti svojoj zeni) u ispravnost razloga za posedovanje stapa i masinice vrednih na primer 500 dolara.

      Kao prvo sto ste stariji i iskusniji ribolovac, vise cenite umetnost stila i izgleda finog stapa i masnice, "osecaja i lezanja" u ruci koji oni pruzaju i samo zadovoljstvo koriscenja dobrog pribora.

      Kao i musicari i njihova ljubav prema bambusu, tako i ljubav ribolovaca na smudja prema njihovom priboru postaje sve personalnija. Kada nesto kosta tako mnogo sigurno je da i postaje personalnije.

      Glavni razlog je da dobar pribor moze uciniti i ribolovca boljim ribolovcem.Ovo je kao samar u lice opstoj teoriji da iskusni i najbolji ribolovac moze uzeti vrbinu granu i zavezati parce kanapa na nju i time uhvatiti vise ribe nego obican ribolovac. U tome slucaju profesnionalni ribolovci na takmicenjima ne trebaju i najbolji pribor, vec bi mogli koristiti i obican nekvalitetan pribor .....totalno nemoguce i netacno.

      U sustini sve se svodi na zakljucak da ako stap i masinicu platite vise, vise cete od njih i dobiti. Ako vam se svidja i ako vam odgovara ono sto dobijete za dobru cenu, vise cete sa tim priborom provesti vremena, sto ga vise koristite bolji sa njime i postajete.Na primer ako koristite isti najlon, istu masinicu i isti stap, sa dzigom iste tezine, ubrzo cete se toliko navici na svoju kombinaciju da cete moci osetiti razliku u tezini olovne glave dziga kada je promenite.Uskoro cete osetiti i razlliku u vrstama najlona cak iako su iste debljine.

      Neki profesionalni ribolovci na smudja su toliko naviknuti na svoj pribor da mogu vuci dzig po dnu bez da ga ikada zakace za dno jer kada se dzig priblizava nekoj prepreci na dnu, oni osete promenu u razlici pristiska vode oko tog objekta.Vecina nas nikada nece razviti takav osecaj, ali sto vise iskustva s svojim priborom imate, to postajete sve bolji.

      Trosenje vise novca na dobar stap i masinicu znaci i trosenje manje novca na ostali pribor.Samim tim i vise zadovoljstva. Jedna od onih stvari kao sa finim stapom za musicarenje koji biste radije okacili negde na vidljivom mestu u vasoj sobi samo za posmatranje i prisecanje lepih momenata sa vode koje ste imali sa ovim stapom.Market je ubrzo poceo da uocava ovaj trend.Sa ogromnim ponudama jeftinih i nekvalitetnih proizvoda, ribolovci cu poceli da traze kvalitetan i dugotrajan pribor negde sredinom devedesetih.

      Ribolovci koji pridju i zagledaju na primer G-Loomis stapove sa komentarom da je jedan njihov stap za smudja od 300$ preskup ne razumeju jednu stvar. U sustini ako pitate ove ribolovce koliko su potrosili novca na zadnji stap za smudja koji su kupili,odgovor bi bio obicno negde oko 60$.Ako je to stap sa kojim planiraju da pecaju do kraja svog zivota onda je to u redu, ali ako nije...onda je taj stap od 60$............PRESKUP.

      Lamiglas kompanija tvrdi da njihovi proizvodi vide svetlu buducnost na trzistu. Ribolovci na smudja su postali najveci perfekcionisti i traze stapove koji mogu da udovolje tim njihovim zahtevima.

      Nije vise neverovatno da ribolovci na smudja potrose i preko 1000$ za jedan stap.Posedovati pribor odlicnog kvaliteta nije vise samo zadovoljstvo samo po sebi. Ako platite vise za neki stap privlacite i paznju kompanije koja ga je proizvela da bi vas zadrzala kao kupca. Kompanije danas stoje cvrsto iza njihovih skupih proizvoda. Vecina tih kompanija zamenjuje stap bez pitanja i bez placanja ako se stap polomi pri ribolovu.Na taj nacin i ustedite novac radije nego da zamenite polomljeni deo na stapu za koji biste pod drugim okolnostima morali platiti.

      Razlika izmedju odlicnog i prosecnog stapa za ribolov na smudja nije samo u osetljivosti, ili u broju modula i tezini stapa. Najveca razlika je u vremenu za koje stap prestane da vibrira kada se zabaci sa njime, ili kada se povuce dzig da odskoci sa dna.Odlican stap se mnogo brze vrati u stanje mirovanja nego prosecan stap. Na ovaj nacin vise vremena provedete u kontaktu sa dzigom, bolje osecate stapom i mnogo uspesniji cete biti pri ribolovu.Tezina stapa i brzina smirivanja su tesno povezane karakteristike odlicnog stapa. Manja tezina i odlican dizajn znaci i brze smirivanje stapa. Bolji grafit i materijal od koga je stap napravljen cini ga laksim i brzim u smirivanju.

      Probajte da drzite dva stapa iste duzine jedan pored drugog sa vrhom na podu. Pritisnite ih da se saviju i zatim ih odpustite da se vrate u prvobitan polozaj. Bolji stap uvek prestane da vibrira prvi. Snaga i akcija stapa se moze takodje testirati na ovaj nacin. Vise otpora osecate od snaznijeg stapa kada pritisnete njegov vrh o pod.

      Komponente od cega je stap napravljen je ono sto ga cini skupljim. Rat proizvodjaca stapova u broju modula od kojih prave stapove je poceo negde pocetkom devedesetih godina. Pocela je trka ko ce napraviti stap od grafita sa vecim brojem modula. Ali u sustini ne znaci da ako uzmete stap sa vecim brojem modula odmah i uzimate bolji stap od onog sa manjim brojem modula. U jednoj tacki veliki broj modula postaje kontraproduktivan.

      Grafit nije jedini materijal od koga se prave visokokvalitetni stapovi za smudja. Boron je materijal za koji neke kompanije tvrde da je bolji, jaci i osetljiviji nego grafit. Ali boron je mnogo tezi kao materijal za stapoveza sta iste kompanije tvrde da nije istina. Boron je neznatno tezi od grafita ali je zato mnogo pristupacniji po ceni, izdrzljiviji i dugotrajniji, a neki ribolovci tvrde i mnogo osetljiviji od grafita.Mnogo je konfuzije oko toga sta je najbolje danas.

      Balans je jos jedan vazan aspekt ribolova na smudja.Masinice moraju pratiti i odrzavati jednak odnos prema stapu. Proces pravljenja jaceg aluminijuma, cinka i ostalih materijala i mesavina koje se koriste rezultiraju mnogo laksim i dugotrajnijim masinicama. Mnogo novih materijala se pojavljuje u procesu izrade masinica. I ne samo materijala........Opruge su pocele da se zamenjuju u masinicama sa sigurnijim sistemima. Prenos je dugortrajniji bez i malo tolerancije u radu preciznih prenosnika. Sistem za popustanje sadrzi titanijum i teflon delove.Rezultat je da masinice bez problema zabacuju i najmanje dzigove na velike daljine.

      Cilj je bolji ribolov na smudja i pored toga mnogo vise uzivanja u njemu, kao na primer bez bojazni da ce oscilacije sa vase masinice istrgnuti stap iz vase ruke. Bolje masinice su balansirane i kada se okrece rucica nema oscilacija koje se prenose na stap usled kojih ne mozete osetiti udarac ribe na stapu.

      Raditi sa dzigom, koristeci pri tome fini i osetljivi stap sa dobrom masinicom kao balansiranim i preciznim alatom mozete "videti i nauciti" konfiguraciju dna. Mozete stvoriti bolju sliku sta vas dzig radi na dnu svaki put kada ga cimnete sa dna. Udarac ribe se sa sigurnoscu moze detektovati i osetiti a i kontra je mnogo preciznija i sigurnija.Za mnoge ribolovce na smudja neverovatan osecaj ima drzanje u ruci stapa i masinice fine kvalitete, precizan instrument, predivan instrument. Poseban osecaj je da ce se taj predivan instrument koristiti dokle god se bavite ribolovom na smudja. Veoma licni osecaj koji ce ostati sa mnogim lepim trenutcima na vodi...mnogim secanjima.Takav pribor je prijatelj na koga se sa sigurnoscu mozete osloniti i sa kime se mozete saosecati u ribolovu. Odskakanje dziga o kamen, osecaj peska na dnu, udarac u granje, propadanje kroz vodu i tezina ribe na udici......To je deo Vas.

Sinisa VDG