Stuke se kao i vecina drugir riba meri po tezini
a ne duzini.
Holandija je jedina drzava u
Evropi u kojoj se stuke mere po duzini i gde je nacionalni
rekord zasnovan na duzini stuke a ne po tezini kao u ostatku
Evrope.Postoji ogromna razlika u tezini izmedju stuka iste
duzine. Isto kao i kod ljudi gde covek moze biti visok i mrsav,
ili visok ali popunjen.
Letimican pogled na donju
tabelu pokazuje klasican primer gde je 140cm. stuka Erwin
Londera iz Ossiachersee u Austriji veoma "debela" i
tezi malo manje od 26 kg. Stuka u pravom smislu i u odlicnoj
kondiciji. Ovakvu stuku izvuci iz vode zasigurno zahteva duze
vreme nego izvuci stuku koja je takodje dugacka 140cm. i koju je
na kasikaru ulovio Ingvar Larsson iz Tisjona u Svedskoj a koja
je tezila upola manje od one uhvacene u Austriji...tacno 13 kg.
Ova stuka je dugacka, veoma mrsava sa velikom glavom.Ovo je samo
jedan primer i zanimljiv primer razlike u tezini stuka, koje u
Evropi varira od drzave do drzave.
Ulovljena stuku u nekom od
zapadnih Irskih jezera ce verovatno biti sa relativno malom
glavom i debelim, popunjenim telom. irske stuke su verovatno
najjace, najborbenije i u najboljoj kondiciji u celome svetu.
Vrlo cesto Irske stuke od 1 metra dostizu tezinu od 10 kg.Stuka
od 1 metra u Kanadi ili Svajcarskoj, retko ce biti teza od 7 kg.
pa cak ce teziti i manje od toga.
Kako je moguce da stuke
variraju u tezini i obliku tela od drzave do drzave?
Da li je moguce da je u
pitanju ishrana stuka?
Stuke imaju mnogo vise hrane u
Irskim jezerima nego u hladnim "kamenitim" jezerima
severne Kanade. Verovatno kanadske stuke sagore vise energije u
potrazi za hranom nego irske stuke, pa ipak ovo nikako ne moze
biti glavni razlog.
Kanadske stuke se cesto hrane
velikim jatima whitefish riba koje zive u dubini i koje su veoma
hranjive i kaloricne. Naci manju stuku i burbota u stomaku
kanadskih stuka nije retkost posto se one nalaze na njihovom
jelovniku.
Da li je prosecna temperatura
vode u pitanju?
Da li su stuke mrsavije u
hladnijim jezerima?
Ova teorija takodje ne moze
opstati jer su stuke u hladnim Svedskim jezerima veoma cesto
debele.
Moguce da je u pitanju razlika
genetskog porekla i da zato stuke variraju od podneblja do
podneblja. Neka jezera i reke imaju stuke od preko 20 kg. dok
druga slicna jezera ali u drugom podneblju nikada "ne daju"
veliku stuku.Najbolja jezera gde se debele i dugacke stuke mogu
naci se nalaze na donjoj tabeli. To su jezero Irrsee u Austriji
i Bielersee u Svajcarskoj.
Kada se posmatra, ova tabela
namece mnoga pitanja.
Da li su stuke u Nemackoj vece
i teze od onih u Engleskoj, Holandiji, Belgiji ili Francuskoj sa
obzirom da ni jedna stuka na listi nije ulovljena u nekoj od
ovih drzava?Da li ziv keder bolji za velike stuke od voblera?11
stuka sa liste su ulovljene mrezom, dok je 10 stuka ulovljeno
voblerom. Sta je sa stukom broj 6. koju je Notzli ulovio mrezom...ili
voblerom? O tome malo kasnije.
Evo nekih objasnjenja.
Glavni razlog zasto na ovoj
listi ima najvise velikih stuka iz Nemacke je da svaki nemacki
ribolovacki magazin ima ligu o ulovu VELIKIH riba.Verovatno
nekih 30-tak godina u nazad moguce je naci podatke o velikim
stukama u nemackim magazinima kao "Fisch und Fang",
"Fischwaid", "Blinker" itd.Ni jedna druga
drzava nema takvu evidenciju i bazu podataka o velim stukama kao
sto ima Nemacka.
Najverovatnije je da nemacki
ribolovci vole i uzivaju da vide svoje ime i svoje slike u
ribolovackim magazinima.Ovo opet stvara jedan drugi problem a to
je mnogo falsifikata.Upravo prosle godine je dokazano da je IGFA
svetski rekord stuke u klasi od 50 lbs najlona bio falsifikat.
Ribolovac je bio dovoljno glup
da pomene da je stuka ulovljena dok je sezona bila zatvorena, i
istrazivanje je dokazalo da je tu stuku u stvari On kupio u
jednom mrestilistu.Ipak, cinjenica je da se u Nemackoj, pogotovu
u njenom juznom delu redovno svake godine ulovi veliki broj
velikih i teskih stuka bez i malo sumnje u to.Takodje je veoma
interesantno da stuke u Engleskoj, Francuskoj, Belgiji i
Holandiji ne rastu tako dugacke kao u okruzujucim drzavama. U
Holandiji stuke ne prelaze 137cm., 138cm. i uglavnom su
ulovljene mrezom od strane profesionalnih ribara.
U Belgiji tesko da cete naci
jednu duzu od 130cm. najvise zahvaljujuci teskoj zagadjenosti
voda.
U Engleskoj postoji ogromna
dokumentacija o velikim i teskim stukama koje datiraju jos od
pre 300 godina, a da ni jedna od tih stuka nije duza od
140cm..Iz ovog razloga vecina engleskih ribolovaca na stuke
veruje da su stuke duze od 140cm. sa ove liste falsifikati i sa
velikom skepsom gleda na rekorde iz ostalih evropskih drzava.I
pored svega pitanje zasto tezina stuka varira od drzave do
drzave je i dalje velika misterija.
Dosta stuka koje su se nasle
na vrhovima tabela liga rekorda su kasnije uklonjene sa njih jer
su bili falsifikati.
Jedan od najboljih
dokumentovanih falsifikata je izveo Jorg Notzli iz
Svajcarske.Jednog momenta Notzli je prijavio ulov stuke od
28.3kg. i duzine 146cm.Svedoci su posmatrali kada je Notzli
ulovio ovu veliku stuku na 18cm. Rapalu Magnum i to u veoma
malom jezeru.Cudno je bilo da je Notzli poslao dokumentaciju
IGFA sa prijavom ulova, citavih sest meseci nakon sto je ulovio
stuku.Prvo je izjavio da nije hteo da prijavi stuku kao svetski
rekord u svim klasama jer ga to nije zanimalo.Bilo kako bilo ova
njegova stuka je prihvacena kao zvanican svetski rekord.
Nije bilo nikakve sumnje u to
posmatrajuci dugacku i veoma debelu stuku sa slike. Da je Jorg
Notzli bio zadovoljan sa ovime, On bi verovatno i dan danas bio
jos uvek zvanican svetski rekorder u klasi stuke na stap i
masinicu. Ali kao i mnogi drugi ribolovci koji su osetili slast
biti najbolji ribolovac, Nozli je napravio par gresaka.
Jorg Notzli je hteo da dokaze
svetu da je On najbolji ribolovac na stuke u celome svetu pa je
prijavio jos ulova stuka preko 20kg.Skoro svake godine Notzli je
imao prijavu velike stuke u magazinu "Blinker" u
njihovoj hit paradi velikih stuka. I ljudi su postali sumnjicavi.
Nesto je bilo pogresno
sa time da jedna ista osoba uhvati stuke od 18kg., 22.5kg.,
25kg. i 28.3kg. pridodavsi svemu ovome podatak da je Notzli
uhvatio jos i najveceg soma u Svajcarskoj i to preko zime,
svajcarski magazin Petri-Heil je poceo istragu.Analiziranjem
koje jezero u Svajcarskoj bi moglo da ima velike stuke doslo se
do zakljucka da je to najverovatnije Bielersee jezero.
Neki od izdavaca magazina su
posetili komercijalne ribolovce ne ovome jezeru i pokazali im
fotografiju Notzlija sa pitanjem da li znaju ovog coveka.
Skoro istog momenta jedan od
komercijalnih ribolovaca je rekao:" Da, Ja ga poznajem. To
je moj dobar kupac, izvesni gospodin Pfister iz Zurich-a, i On
kupuje od mene velike zive stuke. Cim izvadim mrezom veliku
stuku, odmah pozovem telefonom gospodina Pfistera koji dodje i
plati za nju vecu cenu od bilo kog restorana koji obicno traze
manje stuke za njihove obroke."
Kasnije isti izdavaci su
posetili Notzlija i otkrili da On iza svoje kuce ima vece jezero
u kojem je drzao stuke zive i gde ih je hranio i odrzavao
njihovu dobru kondiciju.
Sa vremena na vreme On bi neku
od veoma velikih stuka pustio u manje jezero i zatim poceo da
peca tu istu stuku.
Tako se i desilo da su svedoci
videli kada bi ulovio neku od njegovih velikih stuka u malom
jezeru u kome pre nije ulovljena ni malo veca stuka.
Posle otkrivene prevare,
njegovo ima je izbrisano sa svih lista rekorda, ali se njegov
najveca stuka nalazi na ovoj listi jer bez razlike kako je ta
stuka ulovljena, izmerena je tacno i uz svedoka, pa se zbog
njene same duzine nalazi na ovoj listi.
Drugi veliki falsifikat je
stuka koja je bila dugo vremena zvanican Norveski rekord. Stuka
je bila dugacka 146cm. i teska 22.7kg. i uhvacena je na ABU
voblera. Sa ovom rekordnom stukom, ribolovac Roy Tait je osvojio
i "ABU ribolov snova" nagradu, jer su se svi slozili
da je njegova stuka vredna nagrade.
Sasvim slucajno jedna osoba je
videla fotografiju stuke od 10kg. u jednom starom svedskom
magazinu koja je neodoljivo podsecala na Taitovu stuku. Kasnijim
istrazivanjem je dokazano da je Tait napravio foto montazu njega
i stuke iz tog starog magazina, sto mu i nije bilo tesko sa
obzirom da je bio zaposlen u foto industriji, i to samo iz
razloga sto se nadao da ce time osvojiti nagradu-putovanje koje
je davala firma ABU.
Stuka vise nije rekord
Norveske sa obzirom da se radi samo o fotografiji.
Nekoliko stuka koje se nalaze
na ovoj listi se i danas nalaze pod istragom. Istina ce
najverovatnije izaci na videlo kad-tad.
Najbolje mesto na svetu za
velike stuke je Taltson reka koja se uliva u Great Slave jezero
na severu Kanade, misljenja je Jan Eggers. Jan je na ovoj reci
proveo ukupno 64 dana i svakog dana je imao bar po jednu stuku
koja je tezila 10kg. Njegov licni rekord su 9 stuka preko 10 kg.
za samo jedno vece na toj reci.
Takodje, Jan se seca jedne
nedelje za koju je ulovio 77 stuka od preko jednog metra.
Njegov prijatelj je na istoj
reci ulovio za nedelju dana ni manje ni vise nego 716 stuka od
kojih su 125 bile dugacke preko jednog metra.
Neko ce pomisliti da ako ova
reka i ovo jezero koje je velicine cele Holandije ima tako mnogo
velikih stuka od preko jednog metra, da tamo mora biti i mnogo
vecih i duzih stuka.......to zaboravite, tvrdi Jan.
Svake godine Ja i moji
prijatelji ulovimo stuku samo do 122cm. na ovom divnom mestu.
Takodje mnoga druga jezera i reke na severu Kanade koje sam
posetio nikada nisu "dala" stuku vecu od 122cm. Jan
ima informacije o nekim stukama od 130cm. ulovljenim u Kanadi,
ali brojcano ni priblizno Nemackoj, Austriji ili Svajcarskoj.
Jan je i veliki zagovornik misljenja da ova razlika ima veze sa
genetskom strukturom stuka u Kanadi i ostalim evropskim drzavama
gde se hvataju velike stuke, i siguran je da ce razlog biti
otkriven jednog dana....pored toga nada se da ce uskoro i sam
uloviti jednu stuku od preko 140cm.
Sinisa VDG
Esox Angler
