Stuka je svetski rasprostranjena riba, cije se podneblje proteze severnom hemisferom Severne Amerike, Evrope i Azije. Za razliku od stuke maski zivi u sasvim uzanom pojasu Severne Amerike uglavnom oko velikih jezera. Dok se stuka moze naci u tundrama Arktika, maskija nema severnije od Engleske reke u severozapadnom Ontariju, sto je oko 51 severnog podeoka.

Obe vrste su dozivele velika vestacka poribljavanja u vodama sirom Severne Amerike, pogotovu u 60-tim godinama. Danas se stuke mogu naci i u vodama od Kalifornije do Marilenda, dok maskija ima i u istocnom Koloradu pa do New Jersey-a.

Na misteriozan nacin stuke su vece u Evropi nego u Severnoj Americi. Stuke ulovljene stapom prelaze preko 50 paunda., dok se nesportskim metodama pominju i primerci od preko 60 paunda. Frenk Buller spominje stuke velicine neverovatnih 90 paunda (41 kg.)...ponovo uhvacenih svakakvim metodama. Rekordne stuke od 80 pa cak i 90 paunda je naravno nemoguce verifikovati, ali to je dovoljno da uzburka mastu. Severnoamericke stuke retko prelaze 40 paunda.

Cak i stuke preko 30 paunda su veoma retke u Severnoj Americi. Najbolje reke i jezera u Manitobi su dale svega par stuka koje su tezile preko 40 paunda a Manitoba je poznata po svojim iskljucivo "uhvati i pusti" zakonima za vecinu jezera sa stukama.

Neki naucnici veruju da tajna zasto su evropske stuke vece, lezi u njihovoj ishrani, dok drugi veruju da je u pitanju voda i njihova velicina i kvalitet sto je slucaj sa Irskim i Skotskim vodama isto kao i sa vodama pri Baltickom moru. Neki opet veruju da je u pitanju genetska razlika.

Stuke su jedne od najprilagodljivijih riba na svetu. Zive u plitkim tamnim vodama Viskonsin rezervoara pa do muljevitih voda Misisipi reke. Ovo je opet u velikom kontrastu sa hladnim vodama Arktickog pojasa sto ukljucuje i Kazan reku u kanadskoj Severozapadnoj teritoriji cija temperatura ni leti ne prelazi preko 50F (10 C).

Maskiju nedostaje sposobnost adaptiranja koju ima stuka, sto ih na neki nacin svrstava u ugrozene i osetljive vrste.

Maskiji zahtevaju topliju vodu sto ukljucuje letnju temperaturu od 68F ( 20C). Pored toga maskiji ne podnose muljevitu vodu, niti vodu koja je cak i malo zagadjena.. Njihova teznja za perfektnim stanistem ih i ogranicava na suzeni pojas u Severnoj Americi kao prirodno staniste.

Ni stuka ni maski na vole brzu vodu. Obe vrste zive u vodama ciji se protok ne krece brze od 10 milja na sat.

Stuka je lovac koji trazi i osmatra plen, i to vecinom pri dnevnoj svetlosti. Hladna voda je neophodna za optimalan rast stuke do trofejnih velicina. Temperature preko 20 C ogranicavaju rast i velicinu stuke. U stvari, ovako topla voda moze da iscrpi stuku do te mere da ona lako ugine od gladi. Stuke ostaju aktivne i kada temperatura vode opadne ispod 5C. Tada se one i dalje hrane na ivicama trave u ranu zimu sto ribolovci kroz led dobro znaju, a sto su istrazivanja i potvrdila.

Maski sa druge strane postaje veoma neaktivan cim temperatura vode dostigne 5C.

Maskiji su takodje lovci koji traze i posmatraju plen, ali za razliku od stuke , maskiji vide dovoljno dobro u mraku da se hrane i nocu, pogotovu ako je voda veoma bistra.

Mnogi veruju da maskija zvuk i vibracije dodatno privlace maskije i imaju uticaj na bolje fokusiranje maskija na plen.

Stuka se mresti oko dve nedelje pre maskija i mladj stuke poraste dovoljno velika da bi se hranila sa tek izlezenom mladju maskija. Ovo predstavlja veoma veliki problem na nekim jezerima, pogotovo onima u kojim stuke nije bilo pre i u kojima se stuka pojavila kasnije prirodnim vodenim tokovima ili sa ljudskom pomocu.

Obe vrste su veoma tolerantne prema vodi sa malim procentom kiseonika, pogotovu posle jake i hladne zime.

Stuke su po ovom pitanju verovatno najotpornije ribe na malu kolicinu kiseonika u vodi. Obe vrste mogu da porastu do velikih razmera ako je prava vrsta hrane prisutna u vodi u kojoj zive, takodje obe vrste zive veoma dugo, stuka do 25 godina, maski do 30 godina.

RAZLIKA IZMEDJU STUKE I MASKIJA       Nenamerno poistovecivanje maskija sa stukom je cesta i redovna pojava medju ribolovcima. Na jednom od zadnjih sastanaka MUSKIES CANADA bilo je mnogo reci o tome a i u MNR Ontarija su svesni problema.       Da li je kaznjavanje ribolovaca koji naprave ovu gresku eticki ispravno od strane MNR oficira ostaje za diskusiju. Licno sam protiv toga ali sam isto tako i za bolje informisanje ribolovaca od strane MNR-a.       MNR mozda misli da radi dovoljno na tome jer oni iskreno receno i stampaju pamflete i pokusavaju da informisu i nauce riblovce kako da razlikuju maskija od stuke. Obavestenje sa detaljima o razlikama je stampano i u godisnjem izdanju Regulacija i zakona u Ontariju (REGULATIONS SUMMARY). Pitanje je samo koliko ribolovaca sa paznjom procita ova njihova obavestenja ne samo u vezi maskija nego i celog ribolova u Ontariju.       Skoro sam na Balsam jezeru video par ribolovaca koji su imali lepe smudjeve u cuvarkama. Skoro svaki od njih je imao limit od 6 smudjeva......samo sto limit na Balsam jezeru nije 6 smudjeva nego 3 smudja. Takodje se ne smeju zadrzavati smudjevi izmedju 37cm. i 55 cm. To je novo pravilo za ovo jezero od ove godine sto ni jedan od ovih ribolovaca verovatno nije znao jer nije procitao regulacije za Balsam jezero za ovu godinu.       Isto pravilo i limit od sledece godine ce vaziti i za Bay Of Quinte.       Veoma je pametno procitati regulacije za svako jezero na koje krenete na pecanje. Regulacije su se mozda promenile a ako MNR oficir uhvati nekoga ko je prekrsio taj novi zakon, opravdanje "nisam znao" nece ni malo pomoci.       No da se vratim maskiju i stuki uz pomoc prilozenog pamfleta koji je stampao MNR Ontarija.       Tri zastupljene vrste maskija Clear, Spotted i Barred (cist, tackast i prugast) u vodama Ontarija.       Cetvrta vrsta je Hibrid ili poznatiji kao Tigar maski koji je mesavina stuke i maskija i koji je dosta redak u Ontariju.       I na kraju je stuka.       Razliku je najlakse uociti po porama na donjoj vilici. Maski ima od 6 do 9 pora dok stuka ima samo 5 ili jos manje. Dalje, stuka ima mnogo vise krljusti na skrznim poklopcima za razliku od maskija koji ima samo malo na gornjem delu skrznog poklopca.       Ako obratite paznju na peraja, primecuje sa da su peraja kod maskija mnogo spicastija nego kod stuke kod koje su veoma zaobljena. Ovo je pogotovu uocljivo na repnom peraju.       Po boji stuka ima vecinom horizontalne bele kratke pruge na tamnijoj pozadini. Maskija ima tri vrste kao sto je navedeno na pocetku i ni jedna vrsta nema horizontalne pruge.       Jedino prugasti ima tamne pruge na svetlijoj pozadini koje su uspravne.       Uociti razliku izmedju maskija i stuke i nije tako tesko posle samo par sekundi "proucavanja".

Maski je na vrhu lanca ishrane. Kao glavni predator to se odrazava na veoma malu populaciju maskija. Svaki drugi predator u istoj vodi, kao bas, smudj ili stuka dosezu mnogo vecu populaciju nego maski. Na primer prosek stuka na jednom akru (4046 kvadratnih metara) je od 8 do 14, dok na nekim vodenim sistemima dostize i neverovatnih 40 riba. Smudj broji u proseku od 4 do 12 primeraka na jednom akru. Ovu statistiku treba uporediti sa brojem od jednog maskija na svakih 5 akra ili oko 20.000 kvadratnih metara, ili 0.20 maskija po jednom akru.

Ovi brojevi pricaju sami po sebi kao i zasto je veoma vazno pustati maskije nazad u vodu a ne koristiti ih za ishranu. Naravno na nekim vodama ovaj procenat moze biti neznatno veci.

Obe vrste su veoma ranjive kada je odnos ljudi prema vodi u kojoj zive u pitanju. Iskorenjivanje priobalne vegetacije za privatne plaze (sto je najcesce protivzakonito) od strane idiota koji se obicno kasnije obraca ministarstvu sa pitanjem "Sta se desava sa ribom u mome jezeru?".

Cesta promena nivoa vode putem otvaranje brana i prevodnica pogotovu je kriticna za maskije.

Obe vrste imaju tendenciju u ishrani ka cilindricnim ribama kao pearch, sucker, shiners, cisco, i slicne vrste sto ukljucuje i pastrmke.

Kanibalizam je prisutan kod obe vrste.

Oko 98% ishrane maskija i stuka cine ribe a ne patke, pacovi ili pudlice. Medju ribljim vrstama pearch i sucker su najglavniji u ishrani maskija i stuka.

Basovi, smudjevi, i manje stuke nisu skoro uopste zastupljeni u ushrani maskija.

U jednom istrazivanju o ishrani maskija u Viskonsinu 1997g. , u stomacima 1000 ispitivanih maskija, nadjeno je samo 5 smudjeva, i ni jedan bas ili stuka.

Obe vrste se najintenzivnije hrane u jesen. U ovo vreme i velicina plena koje maski i stuke love se takodje povecavaju. Procenat za maskija iznosi od 6% do 46% velicine maskija. Za stuku je procenat nesto manji.

Konacno celo istrazivanje je dovelo do zakljucka da smudjevi nisu glavna hrana u ishrani maskija kao sto ni bas, bluegill, crappie, sunfish i rockbass ne zauzimaju znacajno mesto na jelovniku maskija sto dosta ribolovaca na smudja tvrdi.

Ovo je istrazivanje je bilo veoma vazno upravo zbog ribolovaca na smudja koji su uporno tvrdili da maski unistava i smanjuje populaciju smudja.

Na pocetku sezone nije retko da ribolovci izlove i do 50% stuka iz odredjenog jezera. Stuke ima veoma veliki apetit i hrane se intenzivno tokom skoro cenog dana sto ih cini veoma lakim za upecati.

Komercialni ribolov je skoro iskorenio ove dve vrste na mnogim vodama Amerike i Kanade pocetkom ovog veka. Velika jezera su pogotovo bila zrtva neogranicenog izlovljavanja, kao i veliko Simco jezero u Ontariju koje i danas oseca posledice izlovljavanja mrezama pocetkom prosloga veka.

Izlovljavanje riba smanjuje broj i mogucnost da manje stuke i maskiji dostignu razmere istinskog trofeja. Cak i Manitoba u kojoj je vecina jezera iskljucivo "uhvati i pusti" nije uspela da time poveca broj stuka preko 30 paunda, da ne govorimo o stukama od preko 40 paunda. Ali zato nisu retka jezera u Minetobi gde je normalan ulov oko 300 riba za jedan dan.

Danas je uhvati i pusti etika jedna od najznacajnijih u ribolovu i omogucava razvoj rekordnih riba. I pored ovoga neki izvori tvrde da najverovatnije oko 30% do 40% pustenih maskija i stuka ugine kasnije zbog pogresnog i nepazljivog rukovanja ribolovca.........

UHVATI I PUSTI.......sudbina ne samo maskija i stuka nego i celog ribolova je u nasim rukama.

SINISA VDG