By SUMO

      Pre ovog nesretnog rata svaki letnji raspust podrazumevao je marsutu ka moru preko Bosne, a sa mora obavezno dodatno zadrzavanje u tadasnjoj Bosni, tacnije u Nozickom, opstina Srbac.Tada mi nikako nije bilo jasno zasto je reka Vrbas u dedinom selu toliko prljava i crna, a pedesetak kilometara uzvodno tako lepa, brza, providna i cista.Vrbas je u selu toliko bio prljav da ni pse nismo vodili prilikom lova na divlje patke, jednostavno lovili bi pre jedne velike krivine, a ptice koje su pogadjali deda i otac matica je nosila u granje sa druge strane krivine. O pecanju na ovoj tada za mene odvratnoj reci nije bilo ni govora, pecalo se iskljucivo na barama nastalim kopanjem sljunka i na starom koritu reke, popularnoj Staraci.Sistem je (barem za nas pocetnike) tada bio prost, jer su se koristili kalemovi sa najlonom plovkom i udicom (kupljeni na moru) koje bi ujaci montirali na dugacke leskovake.Najcesci mamac bila je glista,a lovili smo barske karase i linjake, i dan danas se secam karasa od kilogram i sedamsto koga je ulovio stariji brat.Inace bilo je puno komada do jednog i po kilograma, dok su linjaci bili nesto manji.

      Godine su prolazile a sa njima i rat koji nam nije dozvoljavao da idemo tamo gde smo nekad isli.Napokon, posle prilicne pauze u leto devedeset seste po prvi put sam se nasao na obali potpuno druge, prelepe reke.Od tada, kada sam prvi put zakoracio na njegove obale i zabacio varalicu u njegove virove, postao sam zaljubljenik u Vrbas.To je reka koja nikoga nece ostaviti ravnodusnim, a slobodno mogu reci da su srecnici oni koji pecaju na Vrbasu.Pored svog preporoda posle prestanka rada najveceg trovaca i zaga|ivaca Incela, reka je bila izlozena nemilosrdnom dinamitiranju u ratnim godinama, ali je to na svu srecu gotovo prestalo.

      Tako da je Vrbas na dobrom putu da obnovi svoje riblje bogatstvo, koje je po pricanju starih bilo toliko, da kada bi im ispalo veslo ili kakva grana voda bi je nosila skoro u uspravnom polozaju.

      Nabrajanje ribljih vrsta koje zive u Vrbasu bi potrajalo, ali napomenimo i to da su u toku reke koji je blizu usca u Savu, veoma brojni krupni somovi, sarani i stuke, dok klenova, mrena, deverika (lok.ime silj), skobalja ,bandara(lok.ime kostres) i bucova ima u izobilju.

      Posto nisam lovio na terenima ispod Banja Luke, ne bih preterano pisao o brojnosti ribljih populacija, ali ozbiljni lokalni ribolovci tvde da je mladica prilicno brojna, a da pastrmke potocare dostizu neverovatne dimenzije i da su lovljeni komadi do deset kilograma.

      Ono sto odlikuje Vrbas u blizini usca, jesu cesta menjanja pravca toka reke, a samim tim i prilican broj zakacki.U ovo sam se licno uverio trazeci krupnije klenove u dubljim virovima, kao i pri lovu mrene voblerom po dnu.

      Ukoliko ribolovac zeli da lovi klena pravi izbor su razni leptiri u velicinama od 1do 3, a njihova boja zavisice od trenutne bistrine, odnosno zamucenosti reke.Takodje dobar izbor su vobleri domace proizvodnje u velicinama 2 do 5, kao i Rapale MFR 3.

       Za lov mrene varalicom dobro su se pokazali pilkeri sa kojima se lovi kotrljanjem po dnu kao i vobleri od 3 do 7cm.

       Prilikom lova na plovak odlican mamac je zeleni kukuruz, glista i ribolovni hleb, a na pomenute mamce cesto se zalecu i skobalj i deverika koja jos ne odoleva ni obicnom hlebu ni crvicima.

      Stuku treba traziti u barama i staracama tokom avgusta, kao i u tisacima gde je voda nanela granje.

      Najpogodniji, a ujedno i najjeftiniji nacin lova je tvisterima i sedovima i ruskim kasikama.Prilikom odabira pribora i mamaca treba imati u vidu da pomenuti tereni kriju dobre primerke, a i da su komadi iznad dva kilograma cesta pojava.

      Sto se tice soma on je prilicno brojan i lovi se najbolje u septembru i to na parce klena ili neke druge bele ribe.Zbog pomenutih zakacki nazalost varalicarenje jednostavno nije moguce.Som je ove godine krajem leta izuzetno dobro radio i to gotovo odmah nakon mog odlaska. Ujaci su zvali, ali zbog obaveza na fakultetu nisam mogao da sebi priustim septembarsko pecanje na Vrbasu. Koliko je som dobro radio govori podatak da je udarac sledio gotovo odmah po zabacaju.Na zalost mojih ujaka najdeblji najlon koji sam im doneo bio je 0,28, tako da su uspeli da izvuku nekoliko komada izmedju pet i sedam kilograma. Dok su im mnogo veci kidali najlone i praznili spulne.Na kraju su i ostali bez najlona i bez ozbiljnijih ulova.

      Za kraj ko god da odluci da peca na Vrbasu mora da zna da je to nepredvidiva reka koja stalno zna da priredi neko iznena|enje i ma koliko zvucalo stereotipno, ko se jednom nadje na reci ostace njen trajni zaljubljenik i stvarno je tako.