Lalo{
No} se lagano spu{ta na reku, bleda izmaglica muti pogled iznad
povr{ine vode, i polagano sakriva suprotnu obalu. Sve deluje
nekako misti~no, tiho, prosto kao da pokazuje ~oveku da je vreme
da sada ode, da ne remeti red koji je priroda uspostavljala od
iskona...
Ribolovac je tiho spakovao svoj {tap, podigao svoju torbicu i
krenuo preko kamenja. Blago razo~arenje zbog prazne mre`e
nadoknadjuje ose}aj u`ivanja i spokojstva boravka na vodi. Do}i
}e ponovo, to je sigurno...
Ta subota je bila neka bezveze subota, sa dosta problema i
uobi~ajenih stresova. Jednostavno morao sam da dopunim svoje
baterije, a to najbolje radim pored reke. Zovem svog kuma, a
te{ko `apca u vodu naterati, jel... Oko 18h ve} smo na vodi. Za
novosadski [angaj gu`va je uobi~ajena, od {tapa do {tapa nekih
7-8 metara. Varali~ari vredno ~e{ljaju korito reke, ~iste ga od
raznih kesa, grana, "onih" gumica, itd... Bogami,
smudja niko da "o~e{e".
Bacamo uglavnom tvistere, poneko {eda. Aha, eno ga, tre}i od
mene, desno. A ne, to je "kom{a ukuc'o", upecao je
kameni voden, ima garant jedno 40-50 kila. Ne volim takve ribe,
te se te{ko ~iste. On jadan cima i ~upa, {tap }e polomiti.
Prasak ozna~ava da mu je dosadilo spa{avanje varalice. Ode jo{
desetak dinara.
Za taj teren je poznato da ima smudja, ali i da dosta odnosi
varalice. I dno i obala su prekriveni kamenjem, ogromnim
komadima izmedju kojih su rupe i tesni prolazi. Ispod vode,
ribama to jako odgovara. Nama ne. Ni iznad, ni ispod vode. Iznad,
na obali, lako je pasti ili ~ak i{~a{iti nogu. Ispod, na dnu, ~esto
se ka~e i kidaju varalice. 2-3 komada je norma, i to tek kad
upozna{ teren. A smudj nema pojma {ta je norma. Nekada ga niko
ne isprovocira, a nekada padne i po desetak komada. Uglavnom je
onaj prvi slu~aj. Evo, bacamo ve} skoro sat i po, ni udarca.
Jedan "kom{a" je potka~io neku nesretnu ke~igicu,
ispred repi}a, jadnicu je pa`ljivo skinuo i pustio nazad. Neki
ve} odlaze ku}i, danas o~igledno nije dan. Da bi nadoknadili
lenjost ribe i ubili monotoniju, pri~amo medjusobno.
Komentari{emo o {tapovima koje koristimo. Skoro svi sad imaju
"~iste karbonce", grafit i kevlar su danas normalna
stvar. Nekada smo pecali na bambuse i fibere, i po najve}im
pljuskovima. Danas ~im se malo naobla~i, neki odlaze sa vode.
Ka`u zbog groma. Ugljenik u na{im {tapovima provodi struju. A
djavola ne treba izazivati. "Kad se nebo namr~i, ja skinem
ono upozorenje, nalepnicu sa svog {tapa" - ka`e Voja, na{
prijatelj.
Lepo je uz vodu. Iako je veliki grad odmah preko, a monstrum od
ma{ine koja se zove rafinerija odmah iza, ipak je ovo jo{ divlje.
Vrbe na obali su dosta stare, i jo{ vitalne. Ugledam re~nog raka
u rupi odmah ispred sebe. Njega nema gde voda nije dovoljno ~ista.
Priroda se ovde ne predaje. Prija mi priroda. Prija mi dru{tvo
ovih ljudi. Svi su tu ne samo zbog ribe. Ali ipak svi
pri`eljkuju nekog macana da se javi...
"Kume, menjaj {eda! Smudja nema, ali som je tu! Evo malopre
sam ne{to povukao, ali ode, a kad sam izvadio i pregledao
tvistera, vidim na udici krlju{t od soma!" -"Ma nije
to bio som, to si ti jegulju za batak povukao". Dok tako
tupimo bezveze, kum "ukuca" svog tvistera.
"Pazi, ba{ tu ima JEDAN kamen" - ka`em onako 'ladno,
nezainteresovano. On me pogleda blagotele}im pogledom: - "Znam,
ali zar ba{ taj jedan da zaka~im?".
Bacamo i dalje, ve} je skoro osam, preko grada na drugoj obali
nebo je sve tamnije. No} nastupa sa istoka, ostalo nas je jo{
svega petorica. OHO! Ne{to... aaa, ne, ipak je kamen. I to te`ak.
Ovaj ne pu{ta. Kidam. Pregledam predvez ispod strune, i
odlu~ujem da ga zamenim, sav je rapav. Izguljen preko kamenja.
Vezujem novo par~e monofila, pa otvaram kutiju za varalice. Iako
uglavnom zabacujem silikonce, ovog puta stavljam voblera, na{eg
"aduta", ru`no pa~e. ^etvorka. Tonu}i. Dubokoronac.
Bez nekog razloga, malo zate`em "drill". ^isto onako.
Zabacujem. Drugi put. Tre}i. Peti. Osmi put. Uf, {ta je sad
nai{lo?! De{ava se da iz DTD kanala, uz ovu obalu, prodje pokoja
grana, kesa i ~ak su i najlonske d`akove vadili. Garant je neka
{tica, evo ide polako. Moj verni Shimano se ne buni, savladava
te{ko drvo. Mada se Whisker savio gadno, struna se lagano uvla~i.
TUP! Onda jo{ jedan spori, mo}an TUP! Mo`e li {tica da grebe po
kamenu? Pa drvo pliva,ne tone! Opet Whisker ubla`uje udarac,
iako je jako savijen. Ma ovo je riba, ~ove~e!
"Kume, ja vu~em soma!" - ka`em nesigurno, savijaju}i
se unazad. On pogleda prema meni, malo zastane, i tek onda po~ne
da vrti svoju ma{inicu kao mahnit. Ostavi svoj {tap dole, i
potr~a prema meni. Riba je sada ve} `estoko protestvovala. Uz
zvuk krljanja kamena moj je kuma{in glumio pti~icu, ma{u}i
rukama oko sebe dok je prilazio preko nestabilnog kamenja. Par
o{trih zaletanja ribe sam uspe{no ubla`io, pa su sad njeni
udarci malo oslabili. Privla~io sam je polako, o~ekuju}i nagli
beg. Adrenalin je kuljao venama, znati`elja vapila za saznanjem
{ta je to na drugom kraju strune. Kum je ve} ~u~ao ispred mene.
Odjednom PLJUS! Nije riba. Nije pukao {tap... [ta je pljusnulo?
KUME? "Patika mi je u vodi, mani to, daj 'vamo tu ribu!"
Sad je ve} ostalo svega 5-6 metara strune, i masivni bljesak
ispred nas otkrio je trbuh... "Sunce ti ... koliki je!"
- re~e kum, zbunjuju}i mene. Nekako sam mislio da je som u
pitanju, veliki, a prema otporu trebalo bi da ima jedno 20 kg,
zna~i bar metar. Ovaj kratki bljesak {to sam primetio, bio je,
pa recimo, 50-60 cm dug. Ipak, ve} je skoro no}, mo`da nisam
dobro video... Riba je i dalje udarala, a onda odjednom poletela
uzvodno, uz samu obalu. Valjda je osetila pli}ak, a to nije
njeno boravi{te. Udarac je bio sna`an, veoma zabrinjavaju}i, kao
i beg, ali nije trajao dugo. [tap je perfektno odradio svoje, uz
asistenciju ko~nice na Shimanu. Sada je ve} sasvim blizu. Riba
je o{tro udarila jo{ jednom, i stala na par koraka uzvodno od
mene. Tek tada sam dobro video, SMUDJ je. Tada je kum poku{ao da
se provu~e ispod {tapa (prvo je stao nizvodno na korak), ali
odlu~io je da je lak{e da prodje KROZ vodu! [ljap, krc, mokar do
kolena... Zgrabio je smudja ispod {krge, podigao ga iz vode, ali
riba je jo{ uvek odbijala saradnju, i sna`no se zatresla.
Izbacila mu je {aku iz {krga, ali ima kum dve ruke! Levicom ga
je zaustavio, ponovo uhvatio i podigao. Bogami, ima ga! K'o noga!
Lep... staklenooki. Uzeo sam ga. Te`ak, majku mu. Ali lep.
Prelep.
^udan je to ose}aj, kada odlazi{ sa svog omiljenog mesta i nosi{
veliku ribu. Pozdravljamo se sa ostalima, `elimo im
"bistro". Prilazim automobilu, pa sve zagledam kako da
je stavim u prtlja`nik, sve se brinem da joj ne bude neudobno.
Pru`ila mi je tako lep do`ivljaj.
Usledilo je merenje, par slika, prepri~avanje uz kafu. Tek tada
smo primetili da je ovaj stvarno unikat. Iako je te`ak, kratak
je za svoju te`inu. Pravi lala. Kratak i deb'o....
Li~na karta: te`ina: 9.000 gr
-
du`ina: 79 cm (!?!)
-
obim: 58 cm (!?!)
-
boja kose: ?!?
-
boja o~iju:
staklena !!!
Oru`je za borbu je
-
Daiwa Whisker
3.30m,
-
Shimano Twin Power
XT 3000,
-
struna CarbonX 0,20
mm,
-
i pa~e, ru`no,
malecko...
^uo sam i ranije da su dolazili lepi komadi, tu, na [angaju. Ali
nisam nikada video. Ribolova~ki Trofej u svakom broju donosi
dosta slika i pri~a o trofejnim ulovima, ali nekako sam mislio
da se to uvek drugima de{ava. Ovaj lepotan }e dobiti najbolji
tretman. Bi}e prepariran, da traje i traje... kako i dolikuje
velikanima.
Vlada, Novi Sad
